Na putu iz Zagreba u Split molili smo mi u autu nas četvero, Ja, Zvone, Stella i Zoi, a kad kažem Zoi mislim doslovno jer je ona skroz uključena i molila ‘u jezicima’ cijelo vrijeme’ i onda glasno amenovala, i to na ovu zamolbu:
“Dragi Lorens ne znam je l’ čitaš sve poruke ali treba mi tvoja pomoć! Prije si mi pomogao s Ekipicom i molitvom. Sad imam bolove, kao slijepo crijevo, a nisam doma u Austriji sam. Strah me i treba mi pomoć. Molim te molitvu protiv boli, za iscjeljenje. “
Anita
Onda smo nakon molitve, tj. ja predvečer, dobio ovu poruku kao odgovor:
“Evo me da se javim dragi Lorens.
Puno mi je bolje zahvaljujući vama i molitvi. Nisam mogla odmah kvalitetno preslušati molitvu, već dok sam ostala sama. Čuvam jednu baku, a ona puno priča i to mi baš ne pomaže. Ali poslije sam ju u krevet otpratila i svoju molitvu preslušala i mogu reći da sam puno bolje. Hvala vam od srca! Isus je kraj! Nema što On ne pobjeđuje.
Drago mi je da mogu da normalno funkcioniram i molim Boga da doma dođem, jer da Vas nema ne znam što bih. Zato vam tisuću puta Hvala i svako dobro Ekipici naravno. Moje molitve su uslišene i boli više nema ja sad mogu slaviti. Hvala”
